Konačno. Odličan tekst i prava tema.

Poštujte zakone - radite po svome.

Slično se dešavalo i u prošlosti kada je Srbija bila pod okupacijom, pa je tako i danas. Okupator na sve načine pokušava da potčini zemlju svojim interesima. Današnje metode okupacije su suptilnije a takođe i opasnije sa družim negativnim posledicama. Obrazovni sistem je samo jedan pogled na ceo proces. Srbija i srpski narod će naći odgovor i na ovo pitanje. Kako lično mogu da vidim, među mladim školovanim ljudima se sve više sa podozrenjem gleda na one studente koji su studije završili po Bolonji. Tako da čujem i nove izraze poput "Bolonjka" što znači da ne zna ništa. Tako me jedan prijatelj pitao da mu preporučim nekog mladog inženjera mašinstva ali sa naglaskom da ne bude "Blonjac". Imam još primera o tome kako se profesori odnose prema tom procesu (tzv. tihi štrajk i otpor Bolonji na univerzitetima) iako se "rukovodeći organ" na fakultetima iz petnih žila zalaže ("vaća se s privređavanje") za sprovođenje istog (po naređenju sa Zapada). Iz ove tesne srpske kože se u drugu ne može.
PS: "pod znacima navoda je citiran glumac Lane Gutović iz filma Tesna Koža"

Bolonjsku reformu zaista treba kritikovati, ali ovo sto tvrdi gospodin Antonic (a koliko se iz njegovog teksta da zakljuciti,isto vazi i za Uzelca)je jako slaba kritika koja se svodi na ponavljanje poznate ideoloske matrice prema kojoj su imperijalisti resili da uniste srpsku kulturu.


"Naravno da centralne zemlje sistema ni ne pomišljaju da ovu „reformu“ primene na sebe. Ova reforma se ne primenjuje u Oksfordu ili Kembridžu"

Netacno, idite na sajt Oksforda pa cete da vidite kako su studijski programi definisani strogo u skladu sa Bolonjom, a da ne govorimo kako je tek na Sorboni.

Dakle, ako je Bolonja destruktivna, ona je jednako destruktivna na Oksfordu, Sorboni, u Beogradu, u Milanu, u Pragu.....

Po obicaju, nikakve antisrpske, ili antipravoslavne zavere nema.

Potpuno se slažem sa profesorom Antonićem i gospodinom Uzelcom. Došao sam u Australiju kao petnaestogodišnjak, završio sam ovdje srednju školu i fakultet. O australijskom sistemu obrazovanja mogu da pišem toliko toga, a mnoge stvari mi većina ne bi ni povjerovala, mislili bi da lažem.

Ovdje je sve na bazi igre, upravo kako kaže Uzelac, "interakcije" profesora i studenta. U osnovnoj školi nema ponavljanja razreda za učenike koji nisu zadovoljili minimum znanja, nema domaćeg, nema "kazni", nema skoro ni ocjena, niti im iko pridaje neku važnost. Profesori su najčešće i sami diletanti, sa minđušom u uvu, ili dolaze u šorcu i sandalama u školu.

Lično sam doživio da nastavnik fizike skoro da je jedva čuo za Teslu, nije baš siguran ko je bio i za šta je zaslužan, a nastavnica engleskog u srednjoj isto tako jedva da je čula za Dostojevskog i ostale ruske klasike. To se ovdje jednostavno ne uči. Ustvari ovdje se ne uči ništa. I to nije pretjerivanje. Iz škola i univerziteta izlaze totalne neznalice, koji nemaju osnovnu predstavu o svijetu, istoriji, kulturi, tradiciji, geografiji..ma ni o čemu, osim možda o tome kako napraviti pare, kako otvoriti dobar "biznis",i tome slično.

To što se radi je zločin sa nemjerljivim posljedicama. Ne dao Bog da i mi Srbi postanemo takav narod, totalno zombifikovan. A kako čitam i kako ovaj članak kaže, na tome se radi, i to je nekome u interesu.

Mislim da autor preteruje sa negativnom kritikom Bolonjske reforme. Nije Bolonjski obrazovni sistem uzrok loseg stanja obrazovanja u Srbiji, vec njegovo neadekvatno sprovodjenje. Iz iskustva znam da su vodeci evropski univerziteti uveliko presli na Bolonjski vid obrazovanja ili su na putu da to ucine. Dobar aspekt "Bolonje" jeste cinjenica da ovaj obrazovni sistem primorava studente da u roku zavrse studije, onemogucavajuci ih da "vecno" studiraju. S obzirom da sam se obrazovao na Zapadu, mogu reci da do sada jesam imao uglavnom pozitivna iskustva sa "Bolonjom" i interaktivnim ucenjem. Uprkos internetu knjige na Zapadnim univerzitetima nisu izasle iz mode, naprotiv, studenti posmatraju internet kao dobru dopunu knjigama. Prema tome, ne radi se ni o kakvoj "obrazovnoj zaveri protiv srpskog naroda", vec je jednostavno rec o tome da se Bolonjska reforma u Srbiji ne sprovodi valjano.

Cestitam na jos jednom odlicnom clanku prof. Antonicu. Rijetki su oni koji se danas rukovode zdravim razumom.
Sjecam se jedne situacije iz desetog semestra (sad sam u 12om), kada je rektor katedre za stomatologiju u gracu, prof. Wegscheider, usao na predavanje sa sat vremena zakasnjenja i bijesan kao ris. Umjesto da prica o protetici covjek se okrenuo prema nama 18 studenata iz pete godine i upitao nas "Znate li vi ko regira evropom?". Neki su rekli "banke", drugi su rekli "njemacka i druge eu-sile". Profesor je uzeo kredu i na tabli napisao ERT (The European Round Table of Industrialists). Bijesan je bio jer je bio pod stalnim pritiscima kada je plan i program u pitanju, bijesan je bio na sistem koji pravi neznalice, i sa jadom je govorio o mladim ljudima koji ce se sa 40 naci na ulici bez posla a sto je tuznije i bez ikakvog znanja. kada se malo prelistaju stranice na http://www.ert.be/home.aspx, vidi se da su CEOs najvecih korporacija jedinstveni u stvaranju jedne takve populacije robova iz kojih se ne radja nikakva konkurencija. ti ljudi "savjetuju" evropsku komisiju a samim tim direktno ucestvuju u kreiranju "bolonja", novih titula i slicnih besmislica. moj rektor se bori, a nasi prihvataju bolonju kao i sve sa zapada "kad je sa zapada mora da je dobro". A studenti, i studentska unija...niti znaju za sta se bore ni sta ce im to donijeti jednog dana.

Mozda je Bolonja ovde lakse prihvatljiva zbog onoga kako se ona predstavlja.Ona je ovde predstavljena kao mesavina zelje i stvarnosti.Zelja je da nase visokoskolske ustanove imaju ugled i kontinuitet kakav su imale pre raspada SFRJ a stvarnost je da taj kvalitet ne prepoznaju u Evropi.Desavaju se stvari nad kojima mi nemamo uticaj,ako bi gledali stvari objektivno i tako isto sagledavali nasu buducnost koja nam uskoro stize istina je da bi bili jako ocajni zbog te i takve istine.Zato nam se nudi Bolonja kao nesto nestvarno i ostvarenje onoga sto mi zelimo.Posle godina patnje i isposnistva u raznim oblicima ljudi su se ovde zazeleli buducnosti koja je puna mogucnosti,nesto sto ce se desiti i promeniti zivot nabolje- sa Bolonjom dobiti posao iz snova.Ovakva razmisljanja stimulisu pojedinci koi upravljaju nasom kulturom,stvaraju se price sa neverovatnim krajem.Te price koje su prepune fantazija deluju uverljivo jer su u njih uneti scenariji koji su slicni snovima koje ovo drustvo dugo sanja dugo vec.Ove price najvise uticu na ljude koji imaju potisnute snove ili neostvarene ambicije koje pokusavaju preko svoje dece da ostvare.Kada dozive senzaviju prepoznavanja te nedostizne fantazije gube osecaj za stvarnost jer im fantazija deluje relanije.

Profesor Antonić ispravno detektuje pogubnost Bolonjskog procesa u visokom školstvu, ali pogrešno isto uzima kao pokušaj intelektualne, obrazovne i kulturne destrukcije "nerazvijenih" zemalja, a time i Srbije.
Destrukcija visokog školstva je dio sveopšte destrukcije savremenog društva, u svim njegovim segmentima.
Osnovne ideje vodilje modernog obrazovnog procesa su za prvo, da se stvore usko specijalizirani stručni radnici maksimalno produktivni na poslu, koji za vreme školovanja neće biti opterećeni nepotrebnim znanjima, pogotovo onim o društvu. Dakle, cilj je stvaranje polurobota (androida) koji će biti maksimalno efikasni, s najmanjim troškovima obrazovanja.
Za drugo, izbegava se stvaranje kritičkih intelektualaca, izbacivanjem iz obrazovnih programa društvenih nauka (istorija, sociologija, filozofija i dr.) odnosno iste naučne discipline se podaju na društvenim studijima u ideološkim matricama, bez komparacije sa suprotstavljenim tezama i stvaranja kritičkog mišljenja, koje se je u istoriji uvek pokazivalo kao remetilački faktor.
Kako su obrazovne institucije tržišni subjekti, to se potrošači usluga (studenti) privlače zagarantovanim uspehom, tj. količina traženog znanja (kriteriji) se snizuje.
Praktično dolazi do odložene prodaje diploma, kao što je svojevremeno papa prodavao indulgencije. Ovaj proces je ovladao celim demokratskim svetom.
Istina postoje i tzv. prestižni univerziteti u kojima se obrazuje upravljačka, ekonomska i druga elita, a na kojima ipak obrazovni standardi nisu srozani na njihovu karikaturu.
Jasno je da je u Srbiji došlo do potpune izvitoperenosti celog procesa, jer su Srbi u svetskom vrhu po uspehu u preuzimanju i usavršavanju negativnosti savremenog sveta (korupcija i prevara su postali sinonim za uspešnost).
Neki komentatori se opravdano užasavaju nad stanjem osnovnog ili srednjeg školstva, koja su se bez nekakovog formalnog "procesa", adaptirala na savremene društvene trendove.

Zanima me da li je neko pročitao knjigu ovoga Uzelca...? Antonić je ostavio vezu za preuzimanje knjige. Uz sve vredno i pametno napisnao u Bolonjskoj šumi, ima jedno poglavlje u kome autor veliča slobodne zidare!?! Zaista se svašta finansira iz republičkog budžeta, tu su i Antonić i Uzelac u pravu.

gospodin turajlic je do tancina objasnio stanje stvari.direktno u sridu sto bi rekli boduli.
bravo gospodine turajlicu.
srbija je isuvise slaba da se suprotstavi ovom globalnom procesu u kome je "bolonja" samo jedan od koraka

Sa "Bolonjom" ili bez "Bolonje" škole će viđati sve manje đaka. To je primarni problem. Da li "Bolonjska šuma" treba da nas navede na razmišnjanje o travestiji?

Gospodine Antonicu,
ovo je izuzetno vazna tema za nasu drzavu.
Ali je takodje bitna tema polozaj zivotinja, polozaj homoseksualaca, ekolosko zagadjenje, istrebljenje biljnih i zivotinjskih vrsta, Guca, Festival piva, klimatske promene, da li ce poslanici u Skupstini da placaju pice od svojih plata ili na trosak reprezentacije itd.(sarkasticno - ali tim redom)

Medjutim da li je trenutno najaktuelnija o kojoj treba diskutovati?

Danas je 23.avgust a 9. septembra, za 15 dana, je zasedanje Generalne skupstine u vezi najaktuelnije i vazne teme za srpski narod.
Da li mozda treba nesto reci o tome i potrositi medijski prostor na teme o kojima treba reci i govoriti sada - ili mozda vise nikad.
Neka se kaze istina pa ma kako bolna i ruzna bila. Ali neka se kaze ISTINA.
Videcete da srpski narod moze da je prihvati jednako kao sto je ginuo, krvario i odricao se da bi stvrio ovu drzavu.
Ne treba mu PR priprema, ne treba mu politicar, ne treba mu prevodilac. Samo ISTINA.
To se ne moze videti iz beogradkog salona, to se ne moze procitati u terenskim beleskama iz arhiva, to se ne moze procitati u knjigama.
TO DA BI SE SAZNALO MORA DA SE ODE NA TEREN, U SRBIJU, I DA SE DAJE VISE NEGO STO SE DOBIJA.
Razumem vas, razumem vasu poziciju, ali molim da razumete i nas.
Mi nemamo pristup javnoj reci osim da po komentarima i marginama ostavljamo svoje stavove boreci se da sacuvamo obraz i da kazemo sta nam savest nalaze bez obzira na cenu.
Vi ste nas glas.
Da budem precizniji vi ste BILI nas glas.
Mozda niste bili najstrucniji za sve tome o kojima ste govorili ali govorili ste ono sto bi mi rado rekli ali nismo imali mogucnosti, neki od nas strucnosti, a neki prakse u iskazivanju svojih stavova u javnosti.
Da li ste to govorili da bi stekli nase poverenje radi toga da bi ste ga iskoristili kada bude potrebno ili ste govorili iz moralne obaveze znanja i vaspitanja pokazace naredni dani.
Ne vreme vec dani.

Ovo je prava tema i g. Antonić je, po običaju, napravio odličan članak, ali, neće se ljutiti da i mi nešto napišemo na ovu temu. Na početku ću opisati moj primer, a zatim komentarisati ovu temu.
Diplomirao sam 1977 godine kao najbolji student na najtežem fakultetu, odmah su mi raspisali konkurs za asistentsko mesto, jedan semestar sam odradio, ali nisu mi napisali referat i niko nije primljen. Ustvari, moj kolega iz generacije, čiji je otac bio profesor na drugom fakultetu je poželeo da bude asistent, ili njegov otac, i on je postao asistent sledeće godine, bez obzira na mali prosek, šesticu iz matičnog predmeta i zgražavanje mnogih naših kolega. Ali, tako je počeo život za Stojana (ja), koji je došao iz jednog planinskog sela sa Radana, bio najbolji, prespavao nekoliko stotina noći gledajući, kroz tamu, u plafon, pitajući se šta je to život. Onaj kolega je doktorirao, postao profesor i šef katedre za onaj predmet iz kog je imao šesticu i tako dalje.
Ja se, normalno nisam izgubio, zaposlio sam se, magistrirao, učio stalno i radio, i živeo, hvala Bogu, zdravo i uspešno. Nisam hteo da doktoriram jer sam grozio nekih koji so to bili.
I, dalje, za sve ove godine, nagledao sam se svačega, tako da nije šteta izbaciti sa fakulteta 70% "naučnika". Novi sistem po "Bolonji" će legalizovati i olakšati korupciju i kriminal i na najvišim školama. Ali, ja mislim da se to neće drastično odraziti na naš zivot i stanje u Srbiji, je se u Srbiji više ništa ne pravi po srpskoj pameti, sve firme su strane firme, svi rade u stranim firmama i slično.
Mi smo već postali selo u globalnom svetu, a u selu se živi vrlo teško, oduvek.

Na ovu temu bih imala toliko toga da kažem, jer sam i sama nastavnik na jednom fakultetu na Univerzitetu u Beogradu. Naš problem nije "Bolonja", već rasulo koje kod nas vlada. Ubedljivo najveći problem je način finansiranja državnih fakulteta! Neko se dosetio da se fakulteti finansiraju prema broju prvi put upisanih studenata u sve godine studija! I šta fakulteti rade? Smanjuju kriterijume sve iz razloga da koliko toliko mogu da finansiraju svoje zaposlene! Veoma prosto! Za smanjenje gradiva nije kriva Bolonja! Već stavovi fakulteta koji namerno spuštaju kriterijume, takođe pritisak da se ima što veća prolaznost! I sad zamislite jednu fundamentalnu prirodnu nauku kako se bori da ima što više studenata! Umesto da se studenti bore da nauče i da daju svoj maksimum, oni uče kako da se snađu i sa što manje rada zarade što više bodova. Ali šta da radi moj i svi drugi fakulteti? Dekan jednog se javno hvali kako im je prolaznost 100%! Tvrdim da dobri fakulteti u svetu zahtevaju jako puno od studenata premda primenjuju skoro sve od Bolonje! Tamo ima jako malo devetki i desetki. Bolonja je donela dobrog da više nema iživljavanja nastavnika, nema beskonačne literature koja se jedva može naći, nema studenata penzionera, itd... Međutim, sa ovakvim narodom koji je navikao da nije važna pravda nego svak za sebe da pokupi krem, pa makar komšiji crkla krava (čitaj: fakulteti jedni drugima i podmeću kad treba), opšteg ulizištva i nedostatka osećaja za sistem i zakon, eto nama divote od obrazovanja! A da ne govorimo da deca koja nam dolaze nemaju blage veze sa znanjem.
Stanje u osnovnim i srednjim školama kako svedoče moje kolege predavači prirodnih nauka - je katastrofalno! Detetu ne smeš da pretiš (!) jedinicom kada se loše vlada, ne smeš da ga izbaciš iz učionice, a ono tebi može da radi šta mu padne na pamet! I onda se pitamo gde među Srbima nestaje poštovanja?! Pa da imamo makar predmet u školama "vaspitanje" ili "bonton", ali kako da ih imamo kada deca ismejavaju svoje profesore

Tužna situacija... Imala sam sreću da sam išla u one stare, ozloglašene škole, od osnovne do fakulteta, pa sam nešto i naučila. Žalim ovu današnju decu. Doživela sam da učeniku sedmog razreda pomenem prav ugao, a on kaže da ne zna šta je to, da moji osmaci žele da upišu "Osmu BOEGRACKU gimnaziju" ili "PILOCKU akademiju" i da je pokušaj osmišljavanja malih školskih akcija, ili uobličavanje nekih jednostavnih ideja teži nego ceđenje suve drenovine... I znam da je uvek takvih bilo i da će ih uvek biti, i treba da ih bude, jer neko mora i da čisti i kopa, ali ne mogu da prihvatim da su to sve odlični učenici! Na kraju godine, u mojoj školi je preko 50% odličnih, oko 40% vrlo dobrih, ostali su dobri. Za ovih osam godina, koliko radim u školi, razred je ponavljalo samo četiri učenika! A sve pod parolom "da to stvara lošu sliku", da ćemo "ostati bez dece" i sl. Drugim rečima, surovi zakoni tržišta i raznorazni dušebrižnici, umesto pravih stručnjaka, kroje nam obrazovnu politiku. I stalno pozivanje na nekakvu "Evropu", volšebnu zamisao za pravdanje svih budalaština koje nam neko nameće. Ako tako i jeste u toj Evropi, ko kaže da baš tako i treba? I da je dobro za nas?
Nekada davno, još dok sam bila u osnovnoj školi, čula sam izraz "osveta bivših ponavljača". Čini mi se da je sada aktuelniji nego ikad!
I na kraju, moram da kritikujem sve kolege: SRAM NAS BILO! Svaki septembar dočekujemo preteći štrajkom i tražeći veće plate. Nikad nismo ni pomenuli ovaj sunovrat u koji nas vode.